Legura na bazi nikla

Legure na bazi nikla su najvažnije i najčešće korištene superlegure. Već sredinom 20. stoljeća bio je u širokoj upotrebi u hemijskoj industriji i hemijskoj industriji. Molibden može značajno poboljšati otpornost na koroziju i mehanička svojstva nikla, posebno u redukcijskim kiselinama, kao što su octena kiselina, hlorovodonična kiselina ili fosforna kiselina, posebno otpornost na koroziju. Međutim, da bi se dodatno poboljšala otpornost na koroziju legure na bazi nikla i termička stabilnost legure, molibden treba dodati za 20% do 25% (atomska frakcija, ista u nastavku). Dugo vremena je dodavanje molibdena niklu na 19% bilo vrlo teško, a ova legura nikla-molibdena teško se može preraditi u komercijalno dostupne profile (debele ploče, limove i cijevi). Nakon godina napornog rada, istraživači Haynes International-a razvili su novu leguru na bazi nikla s visokim sadržajem molibdena i gotovo bez bakra.
Nova legura na bazi nikla je napravljena lijevanjem elemenata legure u elektrode, zatim pretapanjem elektroda u ingote pomoću elektrošljake, čime se ingoti legure toplo kovaju u čelični lim, toplo valjaju u srednje debelu ploču i na kraju hladno valjaju u tanki lim. Termička stabilnost, čvrstoća, tvrdoća i otpornost na koroziju nove legure na bazi nikla su očigledno poboljšane u poređenju sa postojećom legurom na bazi nikla. Široko korišten u proizvodnji kemijske opreme, cijevi i ventila, je visokokvalitetni, napredni legirani novi materijal.